Organizacije

Srbija još uvek prihvata najveći broj izbeglih i raseljenih lica u Evropi: prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice u Srbiji živi 104.000 hiljade izbeglica iz BiH i Hrvatske i 207.000 interno raseljenih lica s KiM. Ne postoje precizni podaci koji bi pokazali razmere siromaštva izbeglih i raseljenih lica u poređenju sa opštom populacijom. Ipak, prema regionalnom istraživanju o socijalnoj ugroženosti, koje je UNDP sproveo 2004. godine, stope siromaštva izbeglica i IRL su značajno veće nego stopa siromaštva opšte populacije u Srbiji. Čak četiri i više puta su siromašnije izbegla i raseljena lica (National Vulnerability Report for Serbia, UNDP, 2006, str. 5). Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i IRL još 2002. godine. U svom implementacionom delu Strategija je izostavila bilo kakve mere namenjene interno raseljenim licima. Interno raseljenim licima sa KiM nisu dostupni programi integracije niti im je olakšan pristup pravima koja su im kao državljanima Srbije zagarantovana. Sama implementacija se velikim delom svela na program zatvaranja kolektivnih centara. Generalno, mere iz SSS usmerene ka izbeglim i raseljenim licima se nedovoljno primenjuju. Ovaj projekat će omogućiti uspostavljanje nacionalne baze podataka organizacija civilnog društva (OCD) koje se bave problemima izbeglih i raseljenih lica. Baza podataka će sadržati osnovne informacije o organizacijama, kontakt detalje, informacije o radu, programima i projektima OCD-a, a obuhvataće i udruženja izbeglih i raseljenih, kao i informacije o značajnim međunarodnim organizacijama. Kada baza podataka bude urađena, formiraće se mejling lista koja će omogućiti elektronsku komunikaciju među svim akterima u kasnijem konsultativnom procesu. Na taj način će sve relevantne OCD biti uključene u klaster koji će se baviti izbeglicama i interno raseljenim licima. Klaster će biti strukturisan po regionalnom principu, a u svakom regionu će biti identifikovano najmanje dve organizacije koje će biti kontakt organizacije regiona. Posle uspostavljanja klastera sledi organizacija konsultativnih regionalnih sastanaka. U svakom regionu biće održan sastanak sa oko 40 predstavnika OCD-a. Na sastancima će biti identifikovane najvažnije politike koje treba kreirati i/ili implementirati, a takođe će biti identifikovana i resorna ministarstva i nadležne institucije koje bi trebalo da donesu i/ili sprovode te politike. Osim toga, prikupljaće se predlozi preporuka za unapređenje mera i politika državnih institucija. U svakom pojedinom regionu će biti održan i sastanak sa samim izbeglim i raseljenim licima (do 30 učesnika) kako bi oni sami imali priliku da izraze sa kojim se preprekama u ostvarivanju prava susreću i da daju preporuke za poboljšanje svog položaja. Izbeglice i interno raseljena lica biće prisutni i na regionalnim okruglim stolovima, kao i na nacionalnoj konferenciji. Koristeći izveštaje sa konsultativnih sastanaka, pripremiće se regionalni okrugli stolovi na koje će biti pozvani predstavnici Tima za implementaciju SSS, predstavnici relevantnih ministarstava i određenih državnih institucija (u zavisnosti od toga koje su teme u regionu identifikovane kao najprioritetnije), predstavnici OCD-a i izbegla i raseljena lica. Potom će se, na osnovu pisanih komentara i preporuka prikupljenih tokom konsultativnih sastanaka i okruglih stolova, pristupiti izradi Izveštaja sa preporukama organizacija civilnog društva. Izveštaj će uraditi radna grupa formirana od renomiranih eksperata iz OCD-a, a ceo proces će facilitirati ekspert Grupe 484. Izveštaj će biti poslat relevantnim državnim institucijama, nakon čega će se organizovati bilateralni sastanci sa predstavnicima ministarstava i drugim relevantnim državnim institucijama. Sastanci se organizuju u cilju zagovaranja implementacije mera za izbegla i raseljena lica iz SSS i Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih lica, ali i u cilju zagovaranja za kreiranje dodatnih i unapređenje postojećih mera i politika Vlade RS. Takođe, i u svrhu pripreme nacionalne konferencije. Jednodnevna nacionalna konferencija će biti organizovana na samom kraju projekta. Realizovaće se u Beogradu, sa oko 100 učesnika iz OCD-a, samih izbeglih i raseljenih lica, predstavnika međunarodnih organizacija i predstavnika relevantnih ministarstava i državnih institucija. Veliki deo konferencije će se odvijati u radnim grupama u kojima će se učesnici u konsultativnom procesu dogovarati o zajedničkim zaključcima i predlozima politika, mera i mogućnosti za unapređenje položaja izbeglih i raseljenih. Osnov za rad u radnim grupama biće Izveštaj sa preporukama OCD-a. Bitan deo projekta biće stalna saradnja sa Timom za implementaciju SSS i Jedinicom za upravljanje projektom (iz CRNPS-a), a uz asistenciju Tima za implementaciju, i sa predstavnicima relevantnih ministarstava i drugih državnih institucija. Saradnja će se odvijati putem redovnih sastanaka, zajedničkim učestvovanjem u regionalnim okruglim stolovima, kreiranjem kvartalnog elektronskog biltena, mogućim uspostavljanjem pozicije kontakt osoba u značajnim ministarstvima i, na kraju, pripremom nacionalne konferencije.

Opis aktuelnog projekta